Архива ознаке: кратка прича

Ово је време паклених писаца

ПисацНапокон с поносом можемо да кажемо, без икаквог устручавања, да су се сви слојеви друштва у Србији описменили. Свако је добио свог омиљеног писца по родбинској вези или дугогодишњем пријатељству. Комшије писци су постали уобичајена појава, иду од врата до врата приређујући књижевна јутра, поднева и вечери за своје драге комшије. Књиге су постале средство плаћања међу комшијама. Свако ће добијањем књиге платити за прављење буке у време одмора. И онај ко јесте и онај ко није прочитао (ни) кућни ред тешко ће му пасти овакав начин неодложног плаћања.

Прочитај више

Дипл. нерв.

Дипл. нерв.Каже ми мајка да се нервирам „без везе“, са све паузом, што се приметило у њеном изговору. Ето, какво је време дошло, потребна је веза и за нервирање. Значи, то би после било нервирање с везом или, модерније речено, преко везе. „Добро“, промрмљах, мада је далеко од доброг.

Сада су ми неке ствари јасније. Они што се изнервирају па почну да ломе, пребијају или, далеко било, убијају онако нервозни, у ствари се нервирају преко везе. Или су људи можда завршили неке школе за нервирање па примењују у пракси стечена искуства. Е, ако је тако, то је већ оправдано! Не може свако без адекватног школовања да се нервира како и колико хоће, а ако то и чини потребна је бар нека каква таква везица, макар била танана као нерв.

Прочитај више

Покушај стварања слике

ПисањеДок је тражио речи, покушавајући да освежи своје биографске податке неопходне за његову поново покренуту акцију „Пронађи посао и запосли се“, оловка је нервозно шкрипала по површини папира отргнутог из брутално одбаченог нотеса ижврљаног некаквим бројевима телефона давно окретаним.

Коме треба човек који ни слику о себи не може да створи, а да нешто не зашкрипи? •

© Владица Миленковић

Проклетство прошлих живота

РатникУ једном од прошлих живота био је витешки ратник. Да, добро се сећао тих времена. Јахао је са својим коњаницима и војевао многе битке. На себи је имао оклоп посебног сјаја, а његов мач није имао премца по оштрини сечива диљем краљевства. Мустанг, кога је јахао, имао је лепршаву гриву, која је заједно са мишићавом конституцијом одавала расног и добро негованог коња. Сећајући се тих времена сетно је уздисао. Био је храбар. Жене су га волеле. Често их је имао у свом наручју и радо их поседовао. А данас…

Шта данас? – запита се љут на себе, без разлога.

Прочитај више

Наопако

Наопако

Наједном је све кренуло наопако. Знао сам да је до тога морало да дође, јер превише се у последње време издешавало ствари које су ме гурале напред – уназађујући ме. Нисам имао ретровизор својих кретања у реалном времену. Касно сам стекао осећај да сам отишао предалеко са свим својим успесима, ма колико се они чинили реални у тој мери којом су напредовали. Превише сам брзо трошио загарантоване кредите успешности, уместо да сам дозирао на кашичицу сва та мала уживања надмоћи над ситуацијом поентирања. Успеси су се низали таквом брзином да су се повијали и почели да личе на бумеранге који су кренули да се враћају неповратно.

Прочитај више

Ритуал

Говорник„… У Новом светском проретку ми морамо заузети важно место. Морамо бити део историје која се исписује Новим светским проретком. Живео Нови светски проредак!!!“ – дрекну говорник колико га грло носи.

И док је дугим говором хипнотисани народ разуларено и одушевљено кликтао: „Живео! Живео!“, као одговор на говорников излив великосветског набоја приђе му један од његових поданика и шапну понизно на уво:

„Извините Шефе, не каже се проредак, него поредак…“

Прочитај више

Животарење

Често се дешавало да комшијин пас претрчава улицу и да се одмах чује шкрипа гума, а затим и псовање возача. Таман кад сви помисле да је прегажен, он задовољно мрдне репом и побегне на пристојну удаљеност. Чудан је то пас. Прави Кербер са проклетих девет живота мачке.

Животарење (www.oldbookillustrations.com)

Прочитај више

Опасан материјал „Из Црвене бановине“

– хумористички трилер са елементима научне фантастике –

Опасан материјал "Из Црвене бановине"Другог дана месеца августа, баш на Светог Илију, усред вашара који је широку параћинску Видовданску улицу свео на уски прометни сеоски сокак, похита неуморни поштар не би ли доставио некакву књигу на назначену адресу са коверте, која је била засечена на врху како се то обично ради када се шаљу „штампане ствари“. Уморан од пробијања кроз вашарску гужву и барикаде нервозних тезгароша гледао је да избегне пентрање на последњи спрат троспратне стамбене зграде само због књиге која ће ионако завршити на некој прашњавој полици као што су оне његове код куће, на којима се налазе две одлично очуване добро познате „књиге“ са логом „Телеком Србија“ – „Беле стране“ и „Жуте стране“.

Прочитај више

Пишчева спознаја

Пишчева спознаја„… Убивши своју последњу вољу за животом у самоћи, „трули“ милијардер покупи свој црни кофер, седе у свој „BMW“ црвене боје и оде да пронађе себи жену свог живота било које боје. Док се возио околним путем угледа на неких стотинак метара аутостоперку и брзо нагази на кочницу. Жена изненађена у страху скочи и потрча главом без обзира преко оближњих њива. Милијардер извади снајпер устрели „дивљач“ и увукавши је у ауто брзо похита назад. Када је стигао пажљиво је извукао жену да је не повреди и увукао је у своје одаје. Љубав је могла да почне. И тако су срећно живели до краја живота.“

Прочитај више

Прича

Прича

Стојим тако као мртва слова на папиру и чекам. Чекам да се напокон писац смилује и настави да ме пише. Само сам започета и остављена да мислим о својој неизвесној будућности. Некако сам на самом почетку расејана. Речи су ми неповезане. Реченице још више. Сувише у мени има знакова, знакова моје нечиткости. Добар део мене је остао у глави писца, у општем хаосу његовог живота. А овде на папиру ме има колико је потребно да се бринем за себе.

Прочитај више