Интервју – Креативни магазин (2014.)

Интервју објављен у другом броју онлајн часописа „Креативни магазин“ на страна од 221 до 225, 2. априла 2014. године, и на веб сајту „Креативног магазина“:

Владица Миленковић

КМ: Колико дуго пишеш афоризме и да ли је могуће да у Србији за афоризам понестане инспирације?

ВМ: Афоризме пишем пуних 15 година, али у прве 3-4 године не баш интензивно. Све је почело док сам радио на радију и тако кад није било „живог“ програма, док је ишла музика са плеј листе, дохватио сам неке књиге са полице од којих се сећам да је била и једна књига нашег познатог афористичара Александра Баљка. Међутим, пре жеље за писањем афоризама интересовање за исте се јавило много пре, негде почетком 90-их када је нажалост сада покојни карикатуриста и сатиричар Зоран Матић Мазос уређивао и издавао лист за хумор и сатиру „Голаћ“ у коме су тада објављивали многи сатиричари који су данас познати и признати. У то време сам био окупиран писањем поезије, тако да се нисам ни окушавао у писању афоризама, али вероватно је нешто подсвесно остало што ме је касније покренуло да се бавим и тиме. Од тада па до данас настале су три књиге афоризама и по реакцијама колега афористичара свака је напредак у односу на претходну. Што се тиче инспирације, све оно што се дешава у земљи Србији, али и шире, не дозвољава да нам та инспирација пресуши. Дакле, с обзиром на околности, тешко да ће доћи лоше доба по афоризам и уопште сатиру, јер ми је живимо.

КМ: Колико је тешко бити писац у Србији?

ВМ: Бити писац у Србији је врло лако. Доказ за то је да се све више људи баве писањем, јер да је тешко не би се бавили сигурно. Друго је питање шта неко очекује од писања. Ако очекује да живи од тога, онда ће тешко живети и свакако је у том случају тешко бити писац. Али пре свега мислим да није проблем у томе, већ што се данас писцем зове свако ко је иоле нешто написао и наравно објавио или самообјавио на интернету. Дефинитивно је дошла ера скрибоманије. Никад више писаца и књига, а никад мање читалаца и публике на књижевним дешавањима.

КМ: Да ли учествујеш на књижевним конкурсима?

ВМ: Некада сам учествовао више, али од када сам се удаљио од поезије, а тих је конкурса дефинитивно највише, ретко сам учесник конкурса. Штета је што су ти конкурси поезије прилично обезвређени, јер расписује их ко стигне, где се при том дели гомила назови награда и тиме директно подстиче скрибоманија. Пошто сам сада углавном посвећен хумору и сатири често учествујем на конкурсима тог типа, али и ту не на свим. Зависи од више фактора, првенствено од теме и писаних форми које се траже. А кад сам већ поменуо скрибоманију, та књижевна болест је нажалост захватила и афоризам, па се тако на интернету може прочитати много тога што не иде у корист афоризму, а често се као афоризам пласирају и неке мисли или констатације. Поред тога, често се не обраћа пажња на то да ли је нешто плагијат, што је код афоризма због кратке форме врло могуће. Док је све то случајно није ништа страшно, али све је више намере у свему томе. О отимању афоризама и приписивању народу и да не причам.

КМ: „За сваки случај“ је твоја најновија збирка афоризама. Да ли планираш промоције по другим градовима?

ВМ: Осим промоције у Параћину, која је одржана у фебруару, у плану су Београд, Смедерево, Лесковац, Ниш,.. Неке су већ договорене, неке ће тек бити. Мислим да је важно да књига заживи кроз промоције, јер живи контакт са публиком не може да замени никаква друштвена мрежа и друге интернет странице. Нажалост, као што већ рекох, све је мање људи на књижевним дешавањима, а више по политичким скуповима очекујући да буду примећени и да имају неке користи од тог и таквог активизма. Као да се креће од тога, „ако писац нема користи од те књиге, какву ћу корист имати ја као део публике“. Међутим, има нас ентузијаста који не одустајемо од приче у коју смо се упустили, макар на тим дешавањима било и 10-ак људи. Можда јесте утопистички, али стицање познанстава и повезивање са људима који се такође не предају маси и не препуштају равнодушности је непроцењиво богатство које се не купује.

КМ: Ви сте аутор, уредник, издавач и дизајнер корица књиге „За сваки случај“. Колико је тешко постићи све то?

ВМ: Није да се жалим, али није лако. Посебно због тога што прилично обраћам пажњу и на сам изглед књиге, наравно, поред онога што објављујем у њој. То је све почело од онда када сам приметио да ме од читања одвраћају осим неписмених књига и оне које су лоше уређене. Зато је у име удружења Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“, које водим, покренута издавачка делатност па је то условило да будем и издавач и уредник тих књига, а самим тим и мојих. Што би се модерним изразом са укусом кафе рекло „4 у 1“.

КМ: Веома си активан са Књижевно-уметничком асоцијацијом „Артија”. Планови за 2014. годину?

ВМ: Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“ је постигла за само две године много тога, унела је једну нову енергију у културни живот Параћина. Иначе, планови су једно, а шта ћемо остварити од тога је друго. Финансија скоро да уопште и нема, па нам само остаје да се надамо да ће неким чудом Фестивал уметности „Артикулисање“ и Фестивал сатире и хумора „Сатирична позорница Жикишон“ за 2014. годину бити одржани. Ако не буде неког конкурса за пројекте у култури онда се немамо чему надати. Док с друге стране приватници нису ничим подстакнути од стране државе да улажу у културу. Коме више треба култура? То се не једе.

КМ: Претходни пројекти, награде?

ВМ: Претходни пројекти су били већ поменути фестивали, као и Алманах афористичара „Афотека“ у коме су учествовали аутори из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, а до сада су објављена два алманаха у чијем приређивању сам учестовао са сатиричарима Гораном Радосављевићем и Миодрагом Стошићем. Од награда бих издвојио награду за најбољу сатиричну причу 11. Међународног фестивала хумора и сатире „Сатира Фест“ у Београду прошле године.

КМ: И једно питање ван књижевне сцене, музичка сцена у Србији?

ВМ: Музичку сцену у Србији пратим активно још од тинејџерских дана и то углавном рок и сродне правце. Оно што је сигурно, рок музика у Србији је у великој кризи и никад у већој није била, а све захваљујући медијском мраку, са акцентом на телевизију, за такву музику на националним фреквенцијама. Без те подршке тешко да се може променити анемична слика српске музичке сцене, где владају разни рурални вируси неукуса и примитивизма. Неки ће рећи да нема добрих бендова, да нема више шта српска рок музика да понуди. То апсолутно није тачно и такву причу могу да пласирају само они који су потпали под утицај медија где је главни рокер неко ко има карамел-надимак, а текстописац је тамо неки промашени политичар. У време Слободана Милошевића је на РТС-у била емисија „Афирматор“ која је за кратко време избацила низ младих бендова, а који и дан данас значе року оданој публици. После тога је такве емисије појео мрак тоталитаризма, што исто чини и овај демократски. Али нада ипак постоји, тиња у подрумима и гаражама.

Владица Миленковић, рођен је 20. новембра 1973. године у Параћину, где и данас живи и ствара. Пише хумористичко-сатиричне форме и поезију. Објавио књиге афоризама: „Критична маса“, у двоауторској двостраној књизи „Жигосање“ („Емпиреј“ Београд, Сатирична позорница Жикишон и Културни центар Параћин, 2005.), „Досије ФенИКС“ („Алма“ Београд и Културни центар Параћин, 2010.) и „За сваки случај“ (КУА „Артија“, 2014.). Приредио два Алманаха афористичара „Афотека“ (2012.) и „Афотека 2“ (2013.), оба у издању КУА „Артија“ и Интернет сајта „Лига духовитих“. Један од оснивача Сатиричне позорнице Жикишон, данас фестивала сатире и хумора под истим називом, и идејни творац Фестивала уметности „Артикулисање“, оба у организацији Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ из Параћина, чији је заступник. Објављивао и објављује у више електронских и штампаних медија. Са афоризмима, кратким причама и поезијом заступљен у више антологија и зборника. Афоризми су му превођени на македонски, немачки и енглески језик. За афоризме, поезију и кратку причу награђиван, међу којима је најзначајнија награда за најбољу сатиричну причу „Сатира феста 2013“ у Београду. Детаљније о стваралаштву на интернет адреси: artija.net/zasvakislucaj

АФОРИЗМИ:

  1. Напокон нас је огрејало сунце. Остали смо без крова над главом.
  2. Замислите да смо нормална држава. И останите тако замишљени.
  3. Не могу сви да нас воле. Неки би хтели и нешто више од тога.
  4. Памет нам је преко потребна. Овде није.
  5. Посао ми је такав да не могу мирно да спавам – на радном месту.
  6. Пун месец не утиче само на људе. Погледајте џепове.
  7. За отаџбину срце бије изнутра, а полиција споља.
  8. Преко обећаних брда и долина не може тако лако да се пређе. Једино преостаје – марш!
  9. Коме је дошло из дупета у главу Препоручљиво је да не отвара уста.
  10. Од када сам се повукао у себе, не знам где се налазим.

Интервју водила:
Милена Стојановић

Линкови:
Online časopis KREATIVNI MAGAZIN, broj 2
Intervju za KREATIVNI MAGAZIN – Vladica Milenković, satiričar

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail