Осети време у којем живиш,
оно не стари и не постоји,
његово тело теби је страно,
и његов глас.

Не веруј више у туђе снове,
очима којима погледи беже,
зажмури да не видиш крваве руке
у зао час.

Затвори врата година прошлих,
упитај уста где си и шта си,
зидове своје пусти нек расту
и буди сам.

Угаси светло, у мрак се стопи,
преспавај ово немирно доба,
немој да бринеш, свуда је исто,
још није дан.

© Владица Миленковић