Црно

ОкоОстаје твој мирис,
у погледу се губиш,
постајеш минијатура,
далека фигура
без јасног облика,
размазана слика:
панорама празнине –
ти и даљине…
А кад се окренеш
видиш исто,
ја сам далеко
и само сам неко
из твог видокруга,
мали детаљ слике
коју твоје зенице боје.
Црно је!

© Владица Миленковић

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail