Ритуал

Говорник„… У Новом светском проретку ми морамо заузети важно место. Морамо бити део историје која се исписује Новим светским проретком. Живео Нови светски проредак!!!“ – дрекну говорник колико га грло носи.

И док је дугим говором хипнотисани народ разуларено и одушевљено кликтао: „Живео! Живео!“, као одговор на говорников излив великосветског набоја приђе му један од његових поданика и шапну понизно на уво:

„Извините Шефе, не каже се проредак, него поредак…“

На то се овај обрецну и са ауторитетом, који поданик препозна у његовом гласу, процеди кроз зубе:

„Ћути, будало! Видиш да се намножило много ових што нас подржавају! Сада их треба проредити да сутра не буде касно!“

Када је мало утихнуло одушевљење изреченим, говорник се накашља и настави у свом препознатљивом стилу:

„Ја знам да ви знате да ми знамо како се тешко живи! Тако да вам овај тежак период Новог светског проретка неће тешко пасти, с обзиром да ћете после свега живети у рају који само ми горе и ви доле заједничким снагама можемо створити.“

Народ је тек тада, на помен раја, пао у делиријум, тако да више није ни слушао какве су му поруке биле упућиване са говорнице. Људима који су годинама једва састављали крај са крајем је било само важно да је неко стајао за говорницом, отварао уста и тиме давао легитимитет њиховом емоционалном пражњењу. Био је то уигран ритуал пред рајска искушења.

***

Сутрадан је почео братоубилачки рат. Од нечега је морало да се почне. •

© Владица Миленковић

Прича „Ритуал“ објављена је у зборнику кратких прича „Сатиричне приче 2008“ (2009), објављених у електронском часопису за сатиру „Етна“, који је приредила уредник часописа Весна Денчић, а у издању београдске издавачке куће „Алма“.

Facebooktwitterpinterestlinkedinmail