Животарење

Често се дешавало да комшијин пас претрчава улицу и да се одмах чује шкрипа гума, а затим и псовање возача. Таман кад сви помисле да је прегажен, он задовољно мрдне репом и побегне на пристојну удаљеност. Чудан је то пас. Прави Кербер са проклетих девет живота мачке.

Животарење (www.oldbookillustrations.com)

Пре овог пса комшија је пар месеци имао мачку, чисто црну. Рекао бих, ђаволски црну. Јадница није имала среће. Прелазак преко улице је за њу био кобан. Просула се по асфалту на моје очи. Грозна ствар. Гледаш како живот нестане за трен и оде у непознатом правцу.

Улица – губилиште живота!

Данас је мој комшија прегажен на улици. Трагедија. Живео је као пас, а умро је као мачка. Никад ниси начисто да ли да лајеш или мјаучеш, да уједаш или мазиш се?

Вечита дилема – бити ил’ не бити? •

© Владица Миленковић

Прича „Животарење“ објављена је у зборнику Најлепших остварења са IV конкурса за најкраћу кратку причу „Врата моје приче“ у издању издавачке куће „Алма“ из Београда, 2005. године, приређивача Ђорђа Оташевића.

Facebooktwitterpinterestlinkedinmail