Опасан материјал „Из Црвене бановине“

– хумористички трилер са елементима научне фантастике –

Опасан материјал "Из Црвене бановине"Другог дана месеца августа, баш на Светог Илију, усред вашара који је широку параћинску Видовданску улицу свео на уски прометни сеоски сокак, похита неуморни поштар не би ли доставио некакву књигу на назначену адресу са коверте, која је била засечена на врху како се то обично ради када се шаљу „штампане ствари“. Уморан од пробијања кроз вашарску гужву и барикаде нервозних тезгароша гледао је да избегне пентрање на последњи спрат троспратне стамбене зграде само због књиге која ће ионако завршити на некој прашњавој полици као што су оне његове код куће, на којима се налазе две одлично очуване добро познате „књиге“ са логом „Телеком Србија“ – „Беле стране“ и „Жуте стране“.

Неуморном поштару се вертикални отвор са малим металним клапнама на ништа мање металном поштанском сандучету указа као спас од хода по степенишним мукама, или као светлост на крају улаза, иако је за књигу то била „црна рупа“ која ће је привремено прогутати. Извадивши коверту са књигом из гломазне поштанске торбе поче да је угурава свом снагом. Није се дала књига широких схватања кроз узан нефлексибилан отвор, али није се дао ни неуморни поштар. Прогурао је он и много „дебље“ књиге кроз много уже отворе. Ако никако другачије оно страницу по страницу, лист по лист.

Али ко зна због чега је одустао од даљег компресовања ове књиге, како би се то рекло компјутерским речником. Оде поштар у вашарску гужву, остаде полукомпресована и добро углављена књига, више споља него унутра, и питање шта се све у међувремену издешавало између поштара и књиге под окриљем улаза. Само да је случајни пролазник не „киднапује“ и „одведе“ на „принудни рад“ придржавања старе бакине климаве витрине. А да је књига живи створ сигурно би у том тренутку пожелела да је прогута та „црна рупа“ са бравицом на себи, као надом да ће се ипак наћи макар и на прашњавој полици кад је чувар кључа „црне рупе“ избави из ње и схвати да је њему судбински намењена, о чему поред натписа на коверти сведочи и посвета на њеној првој белој страници.

Када сам запрепашћен призором, у улози чувара кључа „црне рупе“, покушао лаганим покретом да извучем из сандучастих металних чељусти ту ковертирану „штампану ствар“ са мојим именом на њој, не би никаквог помака. Наста борба, али и дилема, како сада већ извесну књигу „Из Црвене бановине“, која се назирала испод подеране коверте, спасити без последица по њу, поштара и мене. У помоћ прискочи комшија и из сада већ откључаних вратанца поштанског сандучета покуша да изгура књигу. Погурај-потегни, погурај-потегни, уз опрез, ишчупати је не могасмо, као да ју је и сам Свети Илија гурао унутра.

Да ли се Свети Илија умилостивио или се закони физике усагласише да попусте, тек књига искочи из вратанца пакла, како би их вероватно сама описала да се бави том темом. Као нови власник књиге захвалих се комшији и пењући се уз степениште сагледах последице. Уз мале огреботине и благо наборан леви ћошак књиге, који је био угураван у сандуче, све је било у реду. Операција успела, поштар преживео! Бар до неке нове књиге.

Читајући спашену књигу еротских афоризама, углавном на тему мушко-женских односа, паде ми на памет да поштар није можда завирио међу њене странице и разгорачених очију прочитао неколико „претећих и пророчанских порука“ књижевника Радета Јовановића па се толико испрепадао за свој брак да је брже боље пожурио својој жени прескачући вашарске тезге и посетиоце, а пре тога у паничном страху покушао да забије књигу тамо где Сунце не сија – у поштанско сандуче.

Ево, на пример, шта је поштар евентуално могао да прочита: Брак је као лек. Одвратан је!; Кад је жена ђаво, рогове има муж!; Жена може кад хоће. Муж хоће кад може!; Женске ноге су као другарице. Тешко је наћи нераздвојне!; Брак вам је нешто округло па на троугао!; Откад ми се комшија убацио у игру, ја сам у ауту!; итд. итд. А вероватно у брзини није ни стигао до странице са афоризмом: Ваша супруга и поштар воле се као голубови писмоноше! Не знам само да ли би се осетио прозваним или би бацио сумњу на неког свог колегу да му се мува око жене!?

Схвативши да су поруке које шаљу књиге својом појавом, а тек несвакидашњим садржајем, могле да узнемире поштованог нам поштара, одлучио сам да убудуће пошиљке са овако „опасним материјалом“ примам само лично од пошиљаоца. А таман сам мислио да наручим пар хорор наслова, али се плашим да би у комбинацији са књигом еротских афоризама „Из Црвене бановине“ код поштара несвесно био проузрокован наставак легендарног еротског трилера „Поштар увек звони два пута“.

Напомена: Ликови који се помињу у причи су стварни. Прича је писана на основу стварних догађаја и претпоставки. Претпоставке схватите озбиљно!

август, 2010. године

© Владица Миленковић

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail