Није лако бити Ђура

Драган ЂурићТекст објављен на сајту навијача Партизана (Partizan.net) у јануару 2012. године, након смене Александра Станојевића и постављања Аврама Гранта на место тренера ФК Партизан:

Данас бити Ђура очигледно да је врашки тешко и због тога Ђури треба скинути капу (ако је некад носи), мада би му многи од „гробара“ у афекту најрадије скинули и главу приде, али штета би била да онаква фризура остане без главе. Зато Ђуру треба чувати као мало воде на длану чекајући да у Хумској гране Сунце па да напокон испари!

Бити Ђура у овом тешком тренутку значи првенствено лагати себе. Признаћете, треба за то бити Ђура над Ђурама. Знајући да није тај капацитет да обрлати оне који нису сенилни, а зна да га неће чути они који су му се дубоко увукли, да извинете, под кожу, укључујући и њега самог, одлучио се за радикалне потезе и демократско отпуштање блиских и даљих сарадника спасивши(!) их тако својих нових лажних обећања. Јер коме Ђура нешто лажно обећа ни Шамрок му неће тешко пасти. Уме Ђура да утеши својим алтернативним надреалним методама.

Верујте ми на реч, Ђури данас уопште није лако. Новинари му постављају незгодна питања, навијачи му скандирају незгодне пароле, а он згодан у својеручно сашивеном оделу мора да се прави мутав. А многи због тога мисле да Ђура не уме да повеже и изговори једну смислену реченицу, али он не само да добро повезује редове него и све дрибла! Њему би лопта представљала само камен спотицања у дриблању, зато је никад у животу није ни гањао. Напослетку, шта ће фудбалске легенде у великом клубу какав је Партизан кад Ђура дрибла боље од свих њих?

Ваљда су сада сви схватили да стварно није лако бити Ђура!? Па још и разноразни белосветски менаџери се наврзли на Ђуру, долазе и нуде њему пристојном непристојне понуде за младе и перспективне играче, а он иде логиком да му сигурно неће нудити за старе и ислужене. Добро резонује Ђура, мора се признати. Из овога се може просто извући закључак да није ни Ђура баш толико мутав, зна и он да нема ништа од европских интеграција Србије па дај да младима и перспективнима пружи што пре шансу да оду у ту Европу и у њој буду снађени. Рекло би се да је Ђура на добром путу да постане амбасадор, ни мање ни више него амбасадор своје воље. Само још да промени седиште и биће на коњу, или, да се модерније изразимо, „на таксију“.

Закључак да није лако бити Ђура се сам намеће и због тога што је морао да потегне за израелским тренером који се прави Енглез. Довођење управо овог фудбалског стручњака, који је допринео више енглеском хумору него фудбалу, није ни мало случајно јер Ђури не може ништа да промакне. Ако му од тог енглеског хумора крену сузе на очи рачуна да поред себе има раме за плакање. А одакле би било најпогодније раме за плакање него из земље чије је обележје Зид плача.

Колико кошта да кошта то Ђурино задовољство и колико била тешка та Ђурина суза неко мора и да буде крив ако нешто крене по злу, а Ђура не може да ради све и свашта па још и да буде крив. Што је много, много је, чак и од Ђуре.

Владица Миленковић,
Партизановац и сатиричар

Facebooktwitterpinterestlinkedinmail