Рецензија књиге афоризама „Представа о животу“ Далиборке Шишмановић Кепчија

Далиборка Шишмановић Кепчија - Представа о животу(Далиборка Шишмановић Кепчија „Представа о животу“ – афоризми, Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“, Параћин, 2015.)

Када неко долази из земље пословично хладних Швајцараца за њега се гледајући из балканског угла тешко дâ помислити да се може бавити писањем сатиричних афоризама, а посебно не оних са социјалном тематиком. Када још при том то буде и женски аутор, то већ само по себи завређује пажњу. Сигурно да је усмерењу ка писању афоризама највише допринела глобална мрежа информација, позната као интернет, али да су сатирична и духовита црта које су кроз афоризме заступљене у овој књизи оно што неко носи у себи. А одакле би него са Балкана, из земље Србије?!

Далиборка Шишмановић Кепчија, као и многи други њени сународници, је отишла за бољим животом, али ево вратила се путем афоризама сабраних у књигу симболичног назива „Представа о животу“. Од првог Далиборкиног појављивања са афоризмима у Алманаху афористичара „Афотека 2“ из 2013. године, ова књига представља видан напредак у њеном писању и схватању ове (не)признате књижевне форме, што даје наду да се њен напредак овде не завршава. На самом почетку тим поводом она саопштава: „Због дужине језика изражавам се искључиво у краткој форми“, упозоравајући на оно што следи, а то је двеста и који афоризам гратис, што је сасвим довољно за почетак приче.

Гледајући са дистанце на нашу ситуацију, негде са Алпа, ауторка примећује: „Народ еуфорично ишчекује државни препород. Негодују само они код којих лоботомија није успела.“ и носталгично закључује: „Лако је волети отаџбину. Тешко је живети у њој.“ Док за Србију у будућности, у којој би живела као у Швајцарској, она има визију: „Будућност је у сарадњи са земљама богатим нафтом. Они имају нафту, а ми платформу.“

Није само Србија земља апсурда, напротив, апсурд је светски бренд који се можда најбоље примио у Србији, што изузетно погодује приносима афоризама. О било којој влади у свету да се ради мање-више важи исти апсурд: „Влада нема потребе да обећава промене. Довољно је да промени обећања.“

Да је социјална тематика нешто неизбежно у сатиричном афоризму показују и странице ове књиге. Земља у којој су лоповлук и корупција видљиви на сваком кораку заслужује афоризам изречен на крајње културан начин: „Ко каже да смо запоставили уметност? Поседујемо највећу галерију лопова.“ Или када се ради о правима „малог“ човека у гротлу лажи, превара и суровог капитализма то звучи овако: „Лакше је заменити радника него машину. Машина мора да се плати.“

Како књига одмиче ауторка нас из сатиричног афоризма води на њен терен филозофема и максима у којима несебично дели дефиниције онога што се одвија око нас и у нама, па тако наилазимо и на поучно-метафоричан афоризам проткан хумором, а за који се може претпоставити да је писан под утицајем добро познате швајцарске чоколаде: „Јак је онај ко може да поломи чоколаду, а поједе само једну коцкицу.“ Међу филозофемама и максимама има оних који представљају праву лекцију у малом, а такви су поред осталих и следећи: „Само јак ум може да носи главу пуну добрих идеја.“ и „Ко пуни главу уместо џепова нема страх од џепароша.“ Овом приликом није заобиђен ни црни хумор: „Брза смрт је безобзирна. Не даје вам времена да се опростите од живота“, а ту је и неколико животних дефиниција од којих ће свако од читалаца моћи да изабере своју. Она која је на мене оставила посебан утисак је: „Нећу да живим у сновима. Желим да живим живот који сањам.“

Знамо да афоризам није виц, али често може буде основа за њега ако у себи има довољно врцавости духа. „Прилагодите вожњу стању на путевима. Паркирајте аутомобил у гаражу.“ је један од таквих афоризама, тако да ако у скорије време прочитате виц на ову тему знајте одакле потиче. То исто важи и за још неколико афоризама које ћете лако препознати у књизи.

Афоризам који почиње опијајуће поетски: „Не волим јесен, ни лишће које опада“, а завршава се отрежњујуће иронично: „Кроз огољене крошње дрвећа поново видим комшије“, представља један у низу оних који могу да се упишу на посебним страницама књиге утисака о афоризму. Није антологијски, то су неки други афоризми, већ је управо баш посебан.

И да не би протекло све без љубави, како одане тако и варљиве, у књизи се нашло и неколико афоризама на тему мушко-женских односа који су у последње време стекли нешто већу популарност услед засићености политичким темама. „Ако желите особу са битном улогом у вашем животу, ту нема места за глуму.“ или, афоризам на основу искустава из породичног живота, „Да немамо децу била бих мужу још боља мајка.“ су афоризми који обогаћују понуду чему ће се читаоци од срца насмејати.

Да резимирамо, Далиборка се свима нама поклонила у својој „Представи о животу“, а ви који сте дошли до краја ове рецензије можете почети са читањем. За то вам није потребан длан, већ ум.

Facebooktwitterpinterestlinkedinmail