Апокалипса

Апокалипса

Кроз прсте се промаља
земља уморна,
уморни људи пузе по њој,
главе не подижу
већ само лутају…
Kоји је километар пао по реду?
Више се не броји!
Броје се векови,
броје се Сунца угашена,
броје се деца нерођена,..
Људи се броје,
пребројавају,
мисли им се роје
и док спавају,
потајно говоре о себи
као о светским чудима
и памте прошлост
кроз микро-чипове.
Некад су се звали
обичним људима,
живот им сад личи
на филмове и стрипове.

© Владица Миленковић

Песма написана у другој половини 90-их година прошлог века 🙂

Facebooktwitterpinterestlinkedinmail