Шта ће глави дуге мисли
Вијугама да завију
Да издуже кратке речи
Реченице да повију
Да се никад не изусте
За врх језика да се држе
Да се језик неуморни
Док палаца брзо, брже
Од умора сломи.
Шта ће глави дуге мисли
У ушима да зазује
Да се из те такве главе
И без приче нешто чује
Да се због њих не препозна
Ко говори, а ко ћути
Да се због њих не разуме
Ко не уме, а ко уме
Прозборити.