Broj 17 • Godina III • Oktobar 2010.

 

Cena: plaćena


Broj 17


SatirArt broj 17 - Strana 10
strana [10] strana
pogled iz drugog ugla pogled iz drugog ugla
Radmilo Đurđević

BORA LIKVIDATOR

Nije Bora bio likvidator, terminator i predator, što bi mlađi čitaoci mogli da pomisle. Nije bio niti Škorpion, ni Beli Orao, ni specijalac JSO. Ništa od toga. Bora je bio likvidator putnih naloga u jednoj našoj nekada velikoj i ozbiljnoj fabrici.

Morao sam ovim uvodom da odmah razjasnim razliku između tadašnjih benignih i sadašnjih nasilničkih pojmova. Zbog mladih. Oni se, nažalost, svakodnevno bombarduju eksplicitnim scenama nasilja, izmišljenim i stvarnim. Nije njima lako da uoče te razlike. Ne pamte oni mirna, obična i časna zanimanja. Idoli su im profesionalne ubice, legionari, psi rata i slične strvine.

Borino radno mesto u jednom velikom kolektivu nije neko značajno i cenjeno mesto. To je nešto kao neki večiti mlađi referent. Nije Bora mogao da napreduje u službi. Niti je mogao da računa na bonuse, ekstra nagrade, članstvo u Upravnim odborima Javnih Preduzeća, nagradna putovanja na Svetske kongrese o održivom razvoju ugroženih vrsta i ostale moderne ujdurme osmišljene da zaogrnu običan kradovski zanat.

Bora nije imao nijedan motiv da svoj posao radi besprekorno. Društveni stan nije mu bio potreban. Nije da nije. Imao je on neki skroman kućerak. Danas bi rekli: neuslovan. Ustvari, bio je sasvim ruiniran. Krpio je to Bora. Nije mogao ni više, ni bolje. Platica je bila nedovoljna za ozbiljne građevinske intervencije na kućici. Stan nije tražio. Znao je da ima gorih i težih slučaja. Ćutao je i radio.

Možda pomislite da Bora nije imao mnogo posla i da nije zasluživao više. Grešite! Bila je velika fabrika. Par stotina ljudi je svakodnevno bivalo na službenim putovanjima širom vascelog sveta. Svi oni podnosili su obračune, račune, priznanice i cedulje na svim jezicima sveta uključujući svahili, takođe. Borin posao je bio da sve to pregleda, iskontroliše, pomnoži, podeli, sabere, oduzme. Morao je da prati kursne liste svih svetskih valuta. Znao je vremenske zone. Avionske karte za njega bile su sitna boranija. Ooo, da! Departure i arrival time bili su jako važni detalji za obračun dnevnica. Overweight, takođe. Za hotelske račune imao je urođeni skener. Nije mu bilo potrebno znanje stranih jezika. Nepogrešivo je prepoznavao Service stavke. Ekstra hotelski servis nikom nije bio dozvoljen. Zato je Bora, poput plaćenog ubice, ćutke, profesionalno i hladnokrvno, neutralisao žrtve-stavke. Na nulu.

Nikad ništa Bori nije promaklo. Dobro, katkad je nešto i propustio. Čini se, namerno. Ne, ne, direktorima i višim činovnicima. Ne njima. Samo običnim smrtnicima. Uz prigodni ćutljivi i zagonetan smešak. I to, uvek, privremeno. Do sledećeg obračuna, kad je opet mudro i diplomatski, opet ćuteći i smešeći se, autoritativno minusirao prethodno odobrene, u međuvremenu potpuno iskontrolisane, problematične stavke. Niko nije protestovao. Razumeli se odlično. Bez razgovora. Ćuteći. Takvi nisu više nikad ponovo pokušavali proturanje lažnih stavki i naduvanih računa. Bilo ih je sramota. Od Bore. Samo on je znao za te pokušaje sitne podvale. Znao i ćutao. Nije nikoga nikada cinkario. Rešavao je to na svoj način. Uvek uspešno. Bez mrlja, afera, slučaja, komisija i administrativnih odbora.

Svi su znali Borine metode. Možda to i nije bilo u baš skladu sa nekim Pravilima. Sigurno nije. Ali, Bori niko nije ništa mogao da zameri. Bio je dobar i pošten čovek.

Eee, sad! Čitam i slušam ovih dana, meseci, godina o svakakvim nepodopštinama  visokih državnih činovnika. Ne samo pojedinaca. Čitave grupe ljudi organizovano, osmišljeno, znalački i ekspertski pljačkaju državu i narod. Govori se o ciframa koje mute pamet običnih ljudi. Kako li je to uopšte moguće? Neverovatne su to priče za skromne, lojalne i poštene srpske građane.

Meni je, gospodo draga, sve jasno. Naša država nema Boru Likvidatora. Ne bi to moglo kod Bore. Ništa od toga. Ni dinar. Ni para. Sve bi bilo složeno. Svaka stavka svakog računa. Do savršenstva. Besprekorno tačno. Stotinu puta provereno. Bio bi to ekspertski rad za referentsku platu. Pošteno i tačno.

Savremenici bi rekli da nisam u pravu. Da sam zastareo i izlapeo. Ne razumem moderna vremena. Imaju i oni svog Boru. Bora Kembridž. Ultra ekspert visokog ranga, poliglota, kompjuterski genije, pilot Formule i sličnih vanzemaljskih kvaliteta. Kakav tvoj Bora. Ovo je, bre, Bora. Super Bora!

Ma razumem ja, nije da ne razumem. Al’ čini mi se da je onaj moj stari, dobri Bora bio bolji.

Otišao je Bora Likvidator. Izgleda zanavek. •

© Copyright: Radmilo Đurđević

pogled iz drugog ugla pogled iz drugog ugla
Achmad Cholid

Achmad Cholid

strana [10] strana

 

Broj 17


Design by VMV.2008-2010.ARTiJA.SatirArt

VMV Design

Sva prava zadržana. All rights reserved.