artija.net # Kolumne
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Kolumne
Aleksandar Novaković

Kolumna - Serbi - Nacionalno (be)svesni (s)trip - Aleksandar Novaković

Kolumna... na artiji


07.12.2009.

Serbi

NACIONALNO (BE)SVESNI (S)TRIP

Piše: Aleksandar Novaković

Aleksandar Novaković

OJ, SRBIJO MILA MATI - LEVOM UDRI - DESNOM MLATI

Mirijadu puta smo od nacionalista raznih fela mogli da čujemo kako je istorija koju učimo lažna i kako je prava srpska istorija sakrivena od nas - te da smo najstariji narod na svetu, te da smo Kelti, te da smo mi zapravo stvorili Kelte (i sve druge Indoevropljane samim tim ako izuzmemo Baske), te da imamo najsličniju genetiku sa Velšanima, te da su Srbi pali sa Marsa dočim su Srpkinje ljosnule sa Venere te da smo zanemarili našu istoriju ali gle, eto nama uzdanice u obličju stripa “Serbi”. Štampan u Beogradu, u dva izdanja “Nevena” 2008. godine i još tržišno dostupan, ovaj pseudokonanovski uradak smešten u 400. godinu, u prapostojbinu Srba a po scenariju Zlatka Popović-Šumanovića predstavlja pravi PPPK F - 2008 (Pseudo-Patriotsko-Propagandni Komplet Frljoka - 2008) i zabija nam se svojom slavjanoserpskom oštricom kao šuriken posred centra za rasuđivanje.

ČOJSTVO & JUNAŠTVO & POŠTENJE

Ko je preživeo pogled na korice ove nezanimljive storije sa nabidlovanim slovenskim junačinama suočiće se sa frazom iz međunaslova pa sledi, kao predigra, slovo poučitelno Zlatka Popoviča Prevlaka Šumanoviča o rodoljublju pa veli, quoting Jovan Dučić: “ko voli svoju otadžbinu on uvek živi u širokom prostoru, na velikom suncu, u velikoj zajednici kao što čovek koji iskreno veruje u Boga nije nikad ni sam ni beznadežan.” Ateisti u pakao, agnostici bi u čistilište (da postoji kod nas išli bi, ovako samo pakao) ali nacionalni praznoslavci - u Raj, po kratkom postupku! Beam me up, Scotty! Onda sledi citat beduinskog pesnika o moći slovenskih ratnika, pa apel na odrasle od ZP-Š da u prisustvu dece ne pričaju viceve ili vode razgovore na temu bogohuljenja (smučio mi se Amfilohije!), kriminala (nešto o Vladi, valjda?), verskih i nacionalnih razlika (postoje još neki narodi osim Srba i još neke vere osim pravoslavne?), ljudskih nastranosti (možda misli na snošaj sa krompirovom zlaticom?) a prohibicija se širi i na diskove, časopise tj. njihovu produkciju i konzumaciju.

A onda šlag na konzervativne vruće pantalonice: “Molim kreativne Srbe”. Izdvajam najzanimljivija mnenija: “Vaspitavajmo našu decu u duhu srpstva i tradicije koju smo genski nasledili od naših predaka, neka protiče srpska krv njihovim venama.” Oni koji nisu srpskog ili isključivo srpskog porekla a čitaju strip trebaju valjda da odrade potpunu zamenu svoje krvi srpskom. Nešto slično su uradili Kitu Ričardsu kad se skidao sa heroina. Da li je ZP-Š bio među davaocima ne zna se ali je koju deceniju kasnije Ričards pao s palme na glavu dok je pokušavao da ubere kokos pa vi zaključite sami. And here comes the punchline: “Ne prikazujte našu državu, naš narod, našu istoriju, naš mentalitet, na negativan, podrugljiv i uvredljiv način, koliko god to za druge bilo zabavno a za vas profitabilno.” Šta je hteo autor da kaže? Dole sa stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima ili poručuje da ne budemo kao Vuk Jeremić, Kusturica, Bećković, Koštunica, BoTa, banda tajkuna? Voleo bih da je ovo drugo ali nisam te sreće jer je moj stripadžijski hod po mukama nije još ni počeo.

VIA DOLOROSA SERBICA

Da skratimo: 400. godina u loše nacrtanoj prapostojbini Srba negde u Srednjoj Evropi, rodio se loše nacrtanom imaginarnom poglavici Serbanu loše nacrtani sin Vlastimir a u komšiluku drugom naškrabanom srpskom poglavici, sin Višeslav (i on narisan gabor-motkom). Kad se ova dvojica zamomče postanu pajtosi, nađu raskošne slovenske lepojke i krenu u nemilosrdnu šibačinu sa Hunima i Avarima. Spašavajući jedan drugom život nebrojeno puta i grleći se više puta te pitajući za junačko zdravlje nego svi epski junaci zajedno Vlastimir i Višeslav, koji se fizički i karakterno razlikuju koliko Lolek i Bolek ili Raja i Gaja bez Vlaje, počnu da planiraju da odvedu narod van domašaja mrskih napadača. Bude tu i borba u klancu protiv nadmoćnih Huna i Avara, pravi mini-Termopil u kojem Leonida (Vlastimir) preživi jer se sakrije u rupu i pokrije kamenom. Elem, izvuku se oni iz svega, izbave narod iz roblja i odu u selo na svetkovinu da veselo grickaju Bambija i mamu mu zalivene žestokom medovinom.

Dok sam čitao strip pomislio sam na Dikana i njegove avanture u maniru čuvenog Asteriksa. To je bio zanimljiv i duhoviti odmak u odnosu na daleku istoriju a i nauči se ponešto iz istorije (ko je bio car Justinijan, kad su Sloveni stigli na Balkan da “malo danu dušom” te zašto njihov godišnji odmor traje 1500 godina) a ovako, tačno je jedino da su Srbi Sloveni, imena slovenskih bogova su tačno napisana, bilo je Huna i Avara u komšiluku i to je sve. Ali, šta tu još stoji? Patrijarhalnost - “muško je muško” - rađanje kćeri očigledno nije toliko radostan događaj u Srbalja. Zatim, na str. 3 jedan ratnik na štitu nosi stilizovanu svastiku - simbol boga Sunca koji je ovde korišćen kao a) drevni simbol ili b) provokacija? Hm... Tu je i seoski mudrac sa guslama koji peva o srpskom hajduku? Koji hajduk u ono doba? Hajduk je turska reč ali, nema veze, ima toga još pa jedno pevanje počinje sa: “Ljudi moji čuda velikoga...”. Da ne govorimo kako stari guslar ima vizije koje predskazuju budućnost i tako sigurno vodi svoje pleme da “ljubav pobedi mržnju i mudrost izvojuje pobedu nad silom”. E, da, guslar se zove Dobrica. Šalim se mada je njegov mesijanski pristup iritantan ad nauseam. Mislim na obojicu. I ne šalim se.

SVI SMO MI PAGANI ILI WE ARE ALL ON DRUGS

I kao što gore rekoše Kusturica i grupa “Weezer” to su dva utiska koji vam se stvore u glavi kad se završi čitanje stripa sa previsokom cenom. Prvi utisak je da paganski, praslovenski duh ovde predstavlja zajednicu identičnih, unisonih persona kojima je jedina dužnost da ratuju i prave decu. Muškarci su hrabri, žene smerne, starci su predvodnici uronjeni u šamanske haludže a ono što bi se nazvalo specifičnim ovde ne postoji - par pastoralnih scenica, vodopad i branje cveća, kao u nekoj čitanci za prva četiri razreda osnovne. Gde je ta slovenska liričnost i maštovitost, emotivnost kojom se mnogi busaju? Sluh za muziku koji zna za više tonova od ona dva (da li dva?) na guslama? Duhovitost? Ni traga tome ali arhetipskih sukoba između skladnih slovenskih Arijevaca (kao da takvi postoje) i zlih i nakaznih azijskih zavojevača koliko hoćeš. Opet žvaka o krvi i tlu i to ona koja ne bi zainteresovala ni najzaluđenije “Obrazovce” jer su “Serbi” ne samo agitprop na prvu loptu već i loš agitprop.

Što se droga tiče tu nije samo u pitanju konfuzija u glavi koja nastaje usled loše vođene priče prepune ponavljanja već klasična overa koja sledi sa autorovim protivljenjem darvinizmu (što i ne čudi), izjava da je “strah suština normalnog življenja” (možda u Srbiji i nekim banana-republikama) kao i poziv na cenzuru u kulturi “nezavisnu, kulturnu i nacionalnu” te suzbijanje šunda, mada, o čemu se zapravo radi u toj cenzuri to je svima jasno. A onda sledi “zlatni metak”: “Santa Europa du bist my mutter” Dragana Bunardžića-Konana u kojoj on tako u deset strofa lamentira o hudoj Evropi koja nas maltretira iako smo je branili od svih napasti, počev od Avara (?!) pa nadalje sve do ratova devedesetih: “uvek se neki dešav'o kvar / zbog brige Tvoje za Arnaute / Santa Europe du bist my Mutter” a postoji tu i težnja prema samokažnjavanju: “sadi me mazo, kazni me prutem”. I tako dalje. I tu se negde prestravite. A ako preživite i to - nema brigeša, čekajte nastavak “Serba” - taj će vas već dokusuriti ukoliko to već ekonomska politika Vlade ili nacoši nisu uradili. •