artija.net # Kolumne
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Kolumne
Aleksandar Novaković

Kolumna - A sad o prljavštini ... tj. politici... - Anti-partijska mentalna higijena - Aleksandar Novaković

Kolumna... na artiji


03.05.2010.

A sad o prljavštini... tj. politici...

ANTI-PARTIJSKA MENTALNA HIGIJENA

Piše: Aleksandar Novaković

Aleksandar Novaković

Iskreno rečeno, zašto glasamo? To pitanje se već duže vreme nameće. Odziv birača je sve manji a rezultata nema. Ako postoji zajednički imenitelj za sve naše partije onda su to grabljivi bolesni interesi i visok stepen korupcije. Dakle, u principu to ovako izgleda: nemojte glasati za nekog suludog desničara, korumpiranog i ogrezlog u zločinima da bi glasali za drugog, demokratu, koji je samo korumpiran. I to tako funkcioniše, izbori na nivou kuga ili velike boginje, a onda i to batalimo. A zašto? Jer su promene spore a poštenje o kojem se trubi je imaginarna kategorija. Ali, najviše zbog toga što mislimo da demokratija zavisi prevashodno od partija. Imate nekoliko opcija, kao u onim rijaliti šoovima: opcija 1, opcija 2, opcija 3...

Meni su, iskreno rečeno, ljudi savetovali da se učlanim u neku od građanskih stranaka pošto neprestano kukam o tome kako nešto treba da se promeni u zemlji. Otprilike: ubaci se ti u partiju pa iznutra menjaj sistem. Ali, dogodi se nešto sasvim predvidljivo: sistem promeni tebe a ti ne uradiš ništa. U najboljem slučaju zamrziš sebe. U najgorem otupiš. A zemlja ista kakva je bila kad si potpisao pristupnicu ako ne i gora. Da ne govorimo da u našoj zemlji ne postoji levičarska partija ili pokret pa da razmišljam o nekom učlanjivanju. No, i da takva organizacija postoji i da dobije mesta u Parlamentu, to nije rešenje naročito ne danas jer se onda vrlo brzo inkorporirate u sistem i odustanete od glavnih načela. Postanete brendirani levičari. Da ironija bude veća čini mi se da sam više postigao pisanjem ove kolumne nego što bih ikad postigao u bilo kojoj stranci, ma koliko visoko dogurao.

Rešenje je upravo ne u partijama već u građanima. Rešenje je u ličnoj inicijativi. Ako shvatimo demokratiju bukvalno a ne demagoški onda ona znači vladavinu naroda a ne vladavinu poslanika, Vlade ili predsednika. Demokratija postoji ne zbog par novinarčića koji pišu kako im se naredi ili magaraca koji poslušno dižu ruke. Ona treba da bude tu zbog nas. Zato što je nama stalo a ne zato što želimo da držimo gomilu nesposobnjakovića na grbači. I ne zbog toga što mislimo da je guranje papirića u glasačku kutiju jednom u četiri godine dovoljno.

Dakle, kad narod ne drhti od vlasti već vlast od naroda onda to možemo nazvati demokratijom. A to se postiže zalaganjem za potpunu ravnopravnost. Pod tim podrazumevam da se ti ciljevi mogu ostvariti jedino ako se svi koji su u ovoj zemlji ugroženi udruže: radnici, seljaci, osiromašeno građanstvo, predstavnici nacionalnih manjina, LGBT organizacije. I onda pritiskati vlast, muštrati je konstantno. S ulice se menja sistem, protestom se menja sistem, štrajkom se menja sistem, bojkotom se menja sistem, preko Interneta se menja sistem, pisanjem se menja sistem, pevanjem se menja sistem, svime se menja sistem sem izborima. Znam da izgleda iluzorno ali bez poštovanja nečijeg prava na rad ili život ne može biti ni poštovanja nečijeg verskog ili seksualnog opredeljenja. I obrnuto. Sve to mora da ide „u paketu“ a ako vam se čini da je to mnogo razmislite na trenutak koliko se mrcvarimo oko dva tri zakona i koliko se vremena u ovoj zemlji ništa ne događa. I setite se da je desnica kod nas svakim danom sve jača. And if you tolerate this then your children will be next... •