artija.net # Kolumne
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Kolumne
Aleksandar Novaković

Kolumna - Vi pišete - ja objavljujem - Nazi macho - Aleksandar Novaković

Kolumna... na artiji


26.04.2010.

Vi pišete - ja objavljujem

NAZI MACHO

Piše: Aleksandar Novaković

Aleksandar Novaković

Napomena: Za ovu kolumnu prilažem pisanije mog poštovanog mada mrskog čitaoca. Ne bih ja to ali bio je uporan, zvao me mobilnim telefonom, nazivao me raznim imenima kao što su komunjara, autošovinista, izdajnik... Ja sam njegove uvrede primio kao najveći kompliment ali kad jezapretio da će me učlaniti u „napr(e)dnjake“ stvari su postale ozbiljne i, eto njegovog pisma. Naslov sam dao ja, kao što je, verovatno jasno iz priloženog.

Želim da vam na početku kažem (veliko “v” ne koristim jer je to šlihtarski i pomalo latentno homoseksualno) da mene ovakve stvari uopšte ne zanimaju. Prepuštam ovakve rubrike onim izdrljanim starcima koji nemaju pametnija posla između partije domina i posete lekaru. Pisanje mi je, naročito u ovom audio-vizuelnoj epohi, potpuno strano i to što sam se u ovo upustio shvatite pre svega kao krajnju meru poslednjeg Mohikanca. Podvlačim da sve koji se bave ovom ili onom vrstom pisanja smatram za niža bića. Kako neko može biti zdrav i normalan ako krivi kičmu iz dana u dan i ćoravi? Da ne govorimo o odsustvu libida i seksualnim devijacijama. Nego, da pređemo mi na temu.

Svet je ugrožen, tačnije muževni deo populacije na kojem sve i počiva i nešto pod hitno treba preduzeti, ne časeći časa. Neprijatelj vreba i smišlja neopisive opačine. Govorim o kojekakvim izrodima koji ugrožavaju prirodni red stvari. Mogao bih o svakoj od tih sumnjivih kategorija danima da pričam ali, u vašem cenjenom listu (ovaj kompliment ne znači ništa) nema toliko prostora jer ste stipse koje, ne znam, štede amazonske kišne šume ili uvaljuju tanku robu za velike pare. Kakve su to novine koje pročitaš za pet minuta i to pet minuta sporog čitanja?

Sram bilo te pacifiste! Da počnemo s njima. Dezinformišu javnost da ako odete u rat možete poginuti. Tačno, moguće je poginuti ali ne i verovatno! Na kraju krajeva, i ja sam ginuo kao mlad pa šta mi fali? Zlobnici kažu - pola mozga kad me granata zbičila u čuturu ali to je njihov problem. Pacifisti treba da nose suknje i varjače umesto onih majica i transparenata. Mesto im je u kuhinji i to u nekoj narodnoj kuhinji, restoranu društvene ishrane i sl. Kakvi su to ljudi koji ne mogu da drugome razbucaju glavu? Kao, nisu se nikad tukli u školi? Neka se vrate u detinjstvo kad su se igrali raznih paravojnih formacija i sve će doći na svoje mesto. Neka slušaju dete u sebi da bi postali muškarci, ako za njih ima nade a mislim da nema i u tom slučaju ih treba pobiti. Dobro, znam da je moje gledište malo ekstremno ali ne bi ih mi pobili mnogo, tek toliko da ljudi ponovo počnu da se, u velikim količinama, dobrovoljno prijavljuju u vojsku. Spreman sam na kompromis da ih ubijamo onako, pomalo, na parče, dok se ne vrate civilizovanom životu

Drugi neprijatelj muževnosti su antiglobalisti. Mrze multinacionalne kompanije, mrze Ameriku, mrze privatno vlasništvo, mrze jaku ruku, shvatate? Dobro, ne volim ni ja Ameriku ali je poštujem i čovek kao ja (pravi čovek kao ja)  bi uvek pre mogao da se dogovori sa Obamom, najmoćnijim (i samim tim najpotentnijim) muškarcem na svetu nego sa tom antiglobalističkom žgadijom koja udara u sam koren muške potencije - pare! Kad imaš pare ti možeš šta god hoćeš, možeš čak i da se razvedeš i isplatiš bivšu! Bogatstvo, a najbogatiji ljudi na svetu su listom muškarci (ako izuzmemo englesku kraljicu koja više izgleda k’o muško, ako ćemo pravo) to ti je da platiš koju hoćeš i pošalješ je kući kad hoćeš, da ne brineš da li ćeš se uzbuditi i da li si dovoljno obdaren - tu je brdo “Vijagre” i gomila pomagala i genitalnih implanata. Uostalom, šta se tebe tiče da li je ona uživala? Ti si bogat. Što si bogatiji to si potentniji i, sad, shvataš - pojavi se neki buljuk bespolnih šmokljana koji ti zavide i žele da obore kult spolovila kako bi ovim svetom zavladale one feministkinje kojima je i ovo spominjanje više nego dovoljno. Da zavlada p…a? ‘Oće k…c! Nije da se ja osećam nešto ugroženim, seksualno mislim - oženjen sam a moja žena je odgajana u pravom srpskom patrijarhalnom duhu i samo je pitanje vremena kad ćemo se razvesti nakon trideset godina braka.

Pederima ništa ne zameram, čak ih i donekle razumem. Kakvih žena ima nije ni čudo da vole muškarce. Nek’ rade oni to što rade samo nek’ ih nigde ne vidim i sve će biti u redu. Nećete žene? Ostaje više za nas. Mislim, ne za mene konkretno, ženjen sam čovek ali, onako, u potencijalu. Lezbejke su već druga stvar mada i njih manje mrzim od feministkinja. Tu “f” reč više neću koristiti. Zaklinjem se! A zašto mi smetaju lezbejke? Što više njih - manje za nas, to jest vas, neženje! Umetnici, sve vrste, svi su mi odbojni - da mogu bacio bih sve njihove škrabarije, mazarije, note, instrumente na jednu veliku lomaču. Igrao bih oko nje danima ko dodola, sav pijan od sreće!

Što se čudite? Ovo je vek tehnike, novca, moći, muški vek i tu nema mesta za slabiće koji znaju više od jednog jezika i dave nas svojim bednim emocijama! Emocija, to je glavni neprijatelj velikog muškog srca i zato, muškarac koji se bavi ovakvom rabotom za mene je, u najmanju ruku, ženskast a žena - muškarača! Znam da neke ovo podseća pomalo na Hitlerovu Nemačku ali Amerikanci su krajem sedamdesetih prošlog veka masovno spaljivali disko-ploče (pederska muzika, inače) pa ih niko nije nazvao nacistima. I ti nacisti - istorija danas kaže jedno - sutra drugo! Moj otac kaže da su bili zli i pobili nam pola familije ali ne možeš uvek verovati ocu, naročito ako je umetnik a poznato je da takvi dosta izmišljaju! I moja deca, “vrgli” se  na dedu. Bruka! Znam da su se već pročuli, i kćerka i sin, te ovom prilikom samo napominjem da ja nisam ni najmanje uticao na njihov razvoj i opredeljenja i da ih se ovom prilikom, javno, preko ovog glasila, odričem. Nek’ sad vide da li je otac samo kolac! •