artija.net # Kolumne
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Kolumne
Aleksandar Novaković

Kolumna - Politički pozeri velegrada i „gluhe provincije“ - Anti-anti-antiglobalizam i kako ga steći - Aleksandar Novaković

Kolumna... na artiji


12.04.2010.

Politički pozeri velegrada i „gluhe provincije“

ANTI-ANTI-ANTIGLOBALIZAM
I KAKO GA STEĆI

Piše: Aleksandar Novaković

Aleksandar Novaković

Da li vam se nekad dogodilo da neki vaš kolega, onako zamašćene kose, u ofucanoj odeći, u apadrapa odeći da budemo precizniji, sa drčnim buntovnim stavom, onako, „antiprotivan“ na prvu loptu, krene da priča o nepravdama globalizacije, Novom svetskom poretku i sl.? Onako, neko ko svojim imidžom može čak da podseti na onog filmadžijskog feudalca sa Mokre Gore? I govori vam o ovome i onome, o tome koliko Latinoamaerikanaca pogine svakog dana dok pretrčava granicu sa SAD, koliko su crnci poniženi i dan-danas i kako je Obama samo još jedan Čiča Toma sa Belom Kućom kao kolibom? I kako nas kontroliše svetski kapital i kako pošten čovek ne može ništa da učini, i kako je demokratija mrtvo slovo na papiru (kao da vi to već ne znate) i kako smo osuđeni na lagano propadanje naših kulturnih identiteta koji se tope u melting potu? I da, vi se slažete, vi klimate glavom da, grozno je to, nemate pojma šta bi sa svim tim ali grozno je, vaš organizam je alergičan na te gadosti i vi se mrštite, stiska vas nešto u pleksusu, hteli bi da povedete revoluciju protiv svetske nepravde i...

... i onda vam taj isti lik kaže kako se mi ovde ponašamo previše tolerantno i prema manjinama i dajemo im funkcije po ključu, i kako smo mi ovde malaksali i bez životne energije za razliku od Kine ili Indonezije ili neke zemlje u kojoj ti prospu mozak jer si zapalio džoint, i da su intelektualci mahom anacionalni i, kako mi ovde puštamo nacionalne manjine da nam vladaju, i kako su se ovi ili oni prodali Zapadu, i kako je Srebrenica napumpana i iskonstruisana, i kako ne želi da se vraća nazad u devedesete i bavi se našim problemima jer, Milošević je više bio pogrešan čovek na pogrešnom mestu u pogrešno vreme nego „Balkanski Kasapin“ i da su naši desničari u stvari levičari a demokrate najgori desničari i tako dalje i tako dalje...

Ček’ malo! O čemu se ovde radi, bratac? Stvar je u tome da su ovakvi likovi ekstremno popularni i ako prelistate malo novine videćete da su ih prekrili kao neka horda skakavaca. To su ljudi koji su ukorenjeni u establišmentu, štaviše, često se njihove funkcije prenose s kolena na koleno kao neko feudalno dobro (evo još jedne sličnosti sa našim Gorskim Carem koji kao da je iz „Per Ginta“ dojezdio), kvazi gradske face, pozerski nonkonformisti koji letuju pet puta godišnje a pasoš im je zakićen pečatima stranih država ko novogodišnja jelka, poznanstva, tapšanja po ramenu, klubovi, klubići, veze, vezice, urbano, samo urbano a iza toga se ne krije ništa više do jedno veliko napumpano ništa u kombinaciji sa prikrivenom desničarskom žvakom. Recimo ovako: ti ljudi su vrhunski licemeri. Nepravda u inostranstvu ih boli i protiv nje su svim srcem ali, kad se dođe u Srbiju tu libertinski duh umire za njih! Oni su najcrnji konzervativci maskirani u nefirmiranu robu. Socijalni protesti, da li im je mesto u književnosti? Ne razumem ja to, ja sam uvek živeo dobro zahvaljujući tati generalu. Stanje u zdravstvu? Hmmm, zanimljivo za neki dokumentarac ili sl. ali ne bih ja išao nešto ozbiljno kao onaj Michael Moore koji se prodao i snimio onaj sitkom (mislite „Sicko“?). Tolerancija prema drugim seksualnim opredeljenjima? Ne morate da rizikujete života na ulici u neravnopravnoj borbi sa razularenim navijačima ali možete li barem da budete dovoljno pristojni da ne izigravate balkanske naci-mačose? Ne, ti gejevi, te lezbejke, sve je to zapadni šljam, to bi oni po kratkom postupku! Takvi su naši „antiglobalisti“ (uglavnom): otvoreni, širokog duha a kad treba izaći na crtu nema ih nigde. Ni jednom jedinom rečju, ni jednim jedinim gestom. Da se ljube sa desnicom i crkvom to znaju.

Mogao bih, naravno, do sutra da pričam i onim demokratskim antiglobalistima koji su danas u poslovnom odelu, glume strogoću u nekoj masnoj firmi a sutra u antiglobalističkom klovneraju ali ne bih se osvrtao na njih jer, pod jedan nisu nešto glasni a pod dva niko im ne veruje jer javno nisu rekli ništa loše o bilo kojoj od imperija koje trenutno drmaju svetom. To je partijska politika - totalno nezameranje. Ipak, meni su ovi desni antiglobalisti opasniji i, baš zbog toga što se ne pravi razlika između desnice i levice, i baš zbog toga što se taj brend antiglobalizma tako lako lepi ljudima za uši, mi danas ili sutra možemo da vidimo ne samo Srbiju već i Evropu u nekom neokonzervativnom ruhu. A što se efekata naših nazovi - antiglobalista tiče oni podsećaju na heroizam kukavice što se celog Drugog svetskog rata tukao protiv Nemaca tako što bi, šćućuren ispod ćebeta, rekao sto puta: „Crkni, Švabo!“ pre spavanja.

I da poentiram: rešenje nije u etiketi već u suštini. Šta iskreno želite i šta ćete uraditi. Na kojoj ste strani određuje to da li ste za zajednicu ravnopravnih ili za kastinski sistem. U Srbiji sigurno! I tu nije toliko bitno da li želite da ponekad pojedete nešto bolje ili nabacite bolje krpice, da li želite da putujete ovde ili onde. Anitglobalisti bi vam prebacili zbog svega ovoga i poslali vas u neku udaljenu komunu da gajite organsku hranu i sl. To je okej ako to zaista želite ali razmislite malo - gde se bije prava bitka protiv gramzivih matoraca koji drže svet - u nekom izolovanom seocetu ili na gradskom asfaltu? •