artija.net # Kolumne
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Kolumne
Aleksandar Novaković

Kolumna - Kako preskočiti vesti? - Misija Nemoguće - Aleksandar Novaković

Kolumna... na artiji


22.02.2010.

Kako preskočiti vesti?

MISIJA NEMOGUĆE

Piše: Aleksandar Novaković

Aleksandar Novaković

Kaže mi prijatelj kako ne čita novine, ne gleda televiziju i ne traži svoje ime na Internetu iako se bavi javnim poslom. To je prilično neobično, moram reći. Mi, intelektualci, želimo da budemo u kontaktu sa stvarnošću, želimo da budemo u poziciji u kojoj se čini da nešto znamo i da možemo kontrolisati stvari. Da naša javna reč nešto vredi. I to ne samo onda kad treba da odlučimo ko ispada iz rijaliti šoua. Ne, to je ostavljeno za “obične građane” a ne za nas. Mi utičemo na javno mnjenje, mi činimo ovu zemlju boljom iako veliku večinu nas možete kupiti za siću ili koju paru više. Naravno, moj prijatelj je, pogodili ste, apsolutno u pravu. Čemu nerviranje?

U principu, svet se nije mnogo promenio otkad je moj prijatelj prestao da prati medije. Srbija pogotovo. Imamo i dalje očajan standard, nezaposlenost raste, mortalitet je prati u stopu, korumpirani mamlazi odlučuju o našim sudbinama a mi i dalje možemo da biramo između dva zla i eventualno izaberemo ono manje. A i da ne izaberemo - koga briga? Jednostavno, stvorila se opšta atmosfera paranoje tako da uopšte nije bitno šta mislimo jer su nam mozgovi paralisani strahom i skepsom. Učene glave samo dodatno mute vodu: svi paktiraju sa svima, svi rade za DB, sve je samo Matrix, sve strane su tu samo formalno, po etiketama različite ali kad malo raspakujete ambalažu videćete da je sve manje-više isto, staro i pocepano.

Zbog čega je tako? Postoji naravno to podozrenje prema svakoj vlasti kao neprijateljskoj prema narodu kojim vlada, postoji stavljanje plemenskog iznad državnog, postoje brojne predrasude ali nikako da razrešimo osnovno pitanje - da li je ovakva vlast zato što je narod takav kakav je ili obrnuto? I dobijamo odgovor u zavisnosti od toga da li je onaj koji ga daje na vlasti ili je “običan”. Objektivan odgovor je sledeći: najveći deo naroda je grozan a i vođe su grozne. Vođe su za nijansu groznije jer bi trebali da daju primer (a to ne čine) a brojni pojedinci u narodu koji guraju rođake na funkcije su normalan rezultat nepotizma. To je Srbija, pomirite se s tim ili umrite! A ako vam se ne dopada nađite državu koja pasuje vašem mentalnom sklopu. Hajde, šta čekate? Da dobijete lep i siguran posao? Da budete poštovani? Ovde?! Ako ste još tu i čitate ovaj članak to znači da nećete ni otići. I da vam je dobro ovde. A ako vam je ovde dobro onda vam je sigurno mnogo loše. Što reče jedan moj poznanik tokom blic-posete Srbiji: “Još nisi emigrirao? A što?!” Još smišljam alibi za svoj boravak ovde. I “skidam” se sa vesti. •