artija.net # Kolumne
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Kolumne
Aleksandar Novaković

Kolumna - O jeziku i politici - Zemljo moja! - Aleksandar Novaković

Kolumna... na artiji


11.01.2010.

O jeziku i politici

ZEMLJO MOJA!

Piše: Aleksandar Novaković

Aleksandar Novaković

U pradavna vremena kad su se mnogi današnji veliki Srbi nazivali Jugoslovenima (i ne samo oni) i kad se ceo narod ježio (i to od miline) na pesmu koja je na najefikasniji način spajala balkanski patos sa dalmatinskom fjakom - “Zemljo moja” grupe “Ambasadori” ovakav jezik je bio “no-no” tadašnje političke korektnosti. However, švercovali su se, naročito tokom osamdesetih prošlog veka, kroz literaturu raznih “nacionalnih pisaca” uvredljivi nazivi za druge - Vlasi, Latini, Turci, Kalafonci, Čivuti, Bizantinci a o “austrijskim konjušarima” i da ne govorimo. Bio je to drevni, sumanuti jezik mržnje koji je izmišljao drevne narode koji nisu više postojali na ovom tlu, jedne narode zamenjivao za druge, dodeljivao im ponižavajuća zanimanja, čak i hemijska sredstva poistovećivao s njima.

No, bilo je i gorih - tako devedesetih svi redom postadosmo “balije”, “četnici”, “ustaše”, “iredentisti”, ”bjelaši”, “zelenaši”, sve neki paramilitarci i politički ziloti iz najmanje 50-60 godina daleke istorije. Tu se videla sva krvoločnost međusobnih odnosa ali i pokazalo na delu licemerje, bratstvo i jedinstvo, lažno tapšanje po leđima, zaklinjanje u tekovine NOB-a i sl. Oni koji su i dalje insistirali na tome postali su “najgora partizanština” ili “komunjare”, često poistovećivani sa “bandom crvenom” koja je opet bila SPS plus ko god.

Danas je, međutim, sasvim drugačije. Mi smo, je l’, kandidati za EU. Idemo preko grane sa crvenim pasošem monarhističkih insignija. I politički smo korektni. I gledamo B-92. I japiji su nam uzor. I idemo na pilates. I držimo dijete. I bezuspešno pokušavamo da ostavimo pljuge i brlju. I znamo da čačanski akcenat koji dodatno podvlači svaku psovku iz usta moćnika nije simbol mačizma. I ostavljamo komentare na blogovima, politički korektne i umivene. A šta tamo ima?

Elektronsko glasilo koje povezuje ljude sa prostora bivše Juge a pritom se zalaže za građanske vrednosti pokazuje na licu mesta koliko se jezik mržnje zapravo promenio. Ne po člancima u kojima nema ni “m” od mržnje već po komentarima čitalaca. Tako saznajem da se sad udaramo ispod pojasa na mnogo maštovitijoj razini. Recimo, kad hrvatski dezinficirani nacionalista želi da “spusti” mrskim mu Srbima on kao dokaz njihovog neslovenskog (štaviše, azijskog) porekla izbaci fotografiju slavne srpske teniserke i insistira na njenim blago ukošenim očima ili naziva ceo narod genetskom mešavinom sa “gastarbajterima sa Inda.” Tu smo dakle - Srbi su Romi tj. Cigani (kako ih, by the way, dobar deo Srba i Hrvata i danas vređa) a to bi, iz ko zna kojih razloga, trebalo da nekog uvredi. Kao, divljaci, prljavi, necivilizovani i tako to. Biti Rom, Hrvat ili Srbin, nije uvreda nego životna činjenica, sticaj okolnosti, izbor. S druge strane, biti ksenofobični skot je teška trauma koja se leči decenijama. Dodajmo tu i natuknice i o Srbima kao “više Turcima a manje Slavenima” koje, gle iznenađenja, izbacuju priču o cirka 200 godina turske okupacije 5/6 Hrvatske. Ne zaboravimo ni one koji veruju da su jedini čisti Sloveni oni koji su primili islam i tako izbegli primenu zakona “prve bračne noći”. Najveći nacionalisti su uvek bežali sa časova istorije. Šta će im? Sklepavali su svoju sopstvenu.

Nemojte misliti da samo u ovom ekskursu zaboravio na srpske nacionaliste. Njih čuvam za kraj, da podvučem priču. Dakle, oni se trude da u filistarskim domišljanjima doskoče zapadnim kolegama ali, bez uspeha. Inače, ti nesrećnici se svakog bogovetnog dana zahvaljuju na otomanskoj okupaciji, tom omiljenom alibiju za sve - od javašluka do raskida sa devojkom, jer da nije nje ne bi mogli da objasne kako je srpska država poslednjih dva veka, samostalno ili u zajednici, počinila toliko gadosti kako prema drugima tako i prema sebi. Srpski nacionalisti tako ne propuštaju da svaki ratni zločin srpske strane iz devedesetih povežu sa Jasenovcem, prilježno prebrojavaju leševe u Srebrenici, brišu nule, porede sa srpskim žrtvama, uvode višu matematiku genocidne opačine. Da stvar bude još luđa, oni em koriste iste metode kao pokojni diktator Tuđman, em se dive hrvatskim nacionalistima koji su “dosledni” za razliku od ovih naših balkanskih kolebljivaca. Tim našim pravoslavcima-praznoslovcima imponuje i fanatično katoličanstvo druge strane nacionalističkog novčića - em jasno određuje granicu naroda em podstiče da i mi krenemo da vitlamo kandilima kao pomahnitali.

I, šta onda? Ništa. Sačekajte samo malo, dva tri kruga komentara i videćete tog našeg borca za narodna prava kako puca od besa, otkriva svoj pravi lik i naziva neistomišljenike onako je sve vreme želeo ali se eto, suzdržavao zbog sveta - ustašama, balijama, Šiptarima, autošovinistima... •