artija.net # Biblioteka / Prikazi
elektronski zapis pisanih i vizuelnih umetnosti
Elektronska
biblioteka
ARTiJA

Knjige » Prikazi

Autori » Reči i dela

Prikaz knjige - Aleksandar Novaković - Ivan Lalović "Dva u jednom"

Knjige » Prikazi


Ivan Lalović: “Slovo pretka”, Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2009.

SVETLOST MALIH STVARI

Napisao: Aleksandar Novaković

Aleksandar Novaković
Slovo pretka

Knjiga pesama Ivana Lalovića (1975), objavljena u izdanju “Brankovog kola” iz Sremskih Karlovaca, na prvi pogled ozbiljnog i patrijarhalnog naslova: “Slovo pretka” inače osma po redu (ako računamo i jednu koautorsku), predstavlja na neki način logično zaokruživanje jednog perioda Lalovićevog stvaralaštva protkanog slikama više isprepletenih nego sučeljenih svetova.

Naime, u ovom delu autor vešto izbegava klasičnu formu današnjeg mantranja umišljenih nacionalnih “veličina”: on ne peva na šablonski način o Trojeručicama, Hristu i ikonama, ne mantra zavete krvi, tla i odmazde, ne oslanja se na vulgarno “guslanje” ali, s druge strane, on ne odbacuje folklorne i duhovne elemente. Dok veliki broj “bardova” poistovećuje duhovne teme sa dosadnim, razvučenim stihovima u kojima samo pokazuju svoje nepoznavanje kako religije tako inacionalne istorije Lalović barata, s razlogom i vešto, kratkim, štedljivim, skoro škrtim stihovima. Oni koji očekuju nekakvo “pletenije sloves” barokne raskoši biće ovom knjigom zaista razočarani ali, mogu reći i to da će svi ostali poželeti da je pročitaju još jednom. Raspoređujući pažljivo stihove on ih koristi ponekad scenaristički ili, češće, aforistički. Ipak, daleko je od toga da je poezija koju predstavlja dekonstruisana ili nedorečena. Upravo ta kratkoća daje potrebnu jasnoću poruke.

Svet pesama Ivana Lalovića je sazdan od oštrih kontrasta. Lalovićev mikrokosmos u kojem boravi i Bog je sazdan po autorovoj meri zlatne sredine između onostranog i propadljivog. Reč je, dakle, o nečem izvan nas koje nam se ne obraća sa visine, strogim, autoritativnim tonom i zahteva žrtve već je sadržano u svakodnevnim, malim stvarima koje nas okružuju. Ono nas opominje i zna ponekad da pecne “dok stavljamo kravatu/ u prazna jutra”. Fizički svet, sam po sebi, nema neku naročitu poentu koja je, da je demaskiramo: “majmun koji igra / na simsu prizora”. U svetu koji nas okružuje su mnoge senzacije odurne (svinjokolj u “O nepobedivoj svinji”), površne (sajber ljubav u “Oglasu”), ili zaludne (prepisi u “Korovu”). U pesmama ima ponešto humorističnog, čak i onda kad se čini da je reč o religijskoj temi (Bog “nagrađuje” vernike pivom na plaži u “Morskoj zvezdi”) što celoj knjizi daje potrebnu šarolikost a i omogućava da, s obzirom da je tematski šarolika, bude prošarana cezurama kao dobro komponovano muzičko delo.

Nagrađivan i objavljivan, potvrđen kao autor osobitog senzibiliteta, Lalović je prošao kroz svoje “građenje stila” i jedino pitanje koje se postavlja ne odnosi se na kvalitet njegovog dela već kojim će putem ići u skorijoj budućnosti. •